Ostrvo Zakintos

Ostrvo Zakintos je poznato po kamenim uvalama, predivnim peščanim plažama i bujnoj vegetaciji, što ga je oduvek činilo veoma popularnim među ljubiteljima putovanja.

Zakintos ima dugu i bogatu istoriju, koja je slična istoriji drugih jonskih ostrva. Mnogo puta mu je menjano ime, pa je to nekada bila Psofida, Iliesa, Diakintos, Jakintos, Zakita, Jakintum, Jantes, Lesande sve do današnje verzije Zakintos – Zante.

Prvi tragovi života potiču još iz perioda neolita, a i danas se mogu videti tragovi mikenskih grobnica u mestu Kambi, na zapadu ostrva.

Puno je osvajača prošlo ovuda, ali su najviše traga ostavili Venecijanci. Njihovom zaslugom je podignuta i trvđava na brdu Bohali, iznad današnjeg grada Zakintosa. Tako je nastalo naselje, da bi se kasnije stanovništvo polako prelivalo i van granica tvrđave čime je gradić Zakintos zauzeo teritoriju na kojoj se manje-više nalazi i danas.

Tvrđava Bohali je uređen lokalitet, ali vredi je obići ako ni zbog čega drugog, a ono zbog predivnog pogleda koji se odavde pruža. Nalazi se u gustoj borovoj šumi, a okružena je malim naseljem, uskih uličica. U komšiluku se nalaze još i crkva Svetog Đorđa (noću divno osvetljena) i niz restorančića koji nude najlepši pogled na grad Zakintos i njegov zaliv.

Laganas je zaliv dugačak skoro devet kilometara, poznat po svojoj ulozi zaštićenog prirodnog parka – rezervata morskih kornjača. One (a zaista su velike) od juna do septembra izlaze noću na plaže u zalivu, tamo snesu jaja i zakopaju ih u pesak, da bi kasnije armija kornjačica jurnula nazad u more – Jonsko, pa Sredozemno, pa ko zna gde.

Četiri omiljene plaže ovih morskih bića su Kalamaki, Sekania, Dafni i Gerakas. Ove plaže su otvorene za turiste preko dana, ali uz poseban režim! Tako, ko voli da kopa u pesku, to može da radi samo na udaljenosti od jedan do dva metra od mora; a na udaljenosti manjoj od pet-šest metara zabranjeno je pobadanje suncobrana, kao i sportske aktivnosti i slično. Zahvaljujući trudu ljudi iz ovoga „parka kornjača“, svakoga jutra na plaži ćete videti malom drvenom ogradom obeležena nova mesta na kojima su prethodne noći kornjače položile jaja.

Skoro nigde na Zakintosu nećete naći (osim možda u kopnenim mestima na zapadu) neke baš starinske grčke kuće, zgrade, trgove… uglavnom zahvaljujući katastrofalnom zemljotresu iz 1953. godine koji je sravnio sa zemljom najveći deo dotada izgrađenog. Sa druge strane, srećom, brojne crkve i manastiri iz srednjeg veka dobro su očuvani (ima ih zaista mnogo, i mogao bi se čitav jedan odmor posvetiti samo svetinjama Zakintosa).

U okviru zaliva Laganas, nalaze se još i čarobne plaže Kalamaki i Gerakas. Iste prideve koriste i za Sekaniju i Dafni (sve četiri plaže se vode kao GAK „Kornjačinog fronta“), a naš favorit je bio Gerakas, možda i zbog neobičnih „kulisa“, tj. glineno-peščanih dina u zaleđu plaže. Što se tiče plaže Dafni, do nje se stiže odvajanjem sa glavnog puta (Argasi – Vasilikos) i zatim kraćom vožnjom – još oko 3 km do plaže, ali smo (ipak) zbog lošeg, prašnjavog puta odustali od posete (loš put, naravno, nije mučio turiste sa iznajmljenim kolima).

Gerakas se nalazi na krajnjem jugoistoku i zaista je pravi raj. Iznad plaže su brojne tavernice i radnje, te vam ništa neće nedostajati.

Na istom, jugoistočnom kraku ostrva, ali sa suprotne strane brda, nalazi se još nekoliko plaža (Porto Zoro, Banana, Porto Roma), ni boljih ni gorih od preostalih koje gledaju ka Peloponezu.