Budućnost turizma je svetla

Budućnost turizma je svetla. Globalizacija, internet, digitalizacija, reindustrijalizacija. Sve su to velike i lepe reči kojima mnogi ne znaju značenje. Svet je sve otvoreniji, stereotipi nisu nikad bili iskrivljeniji i netačniji, sve je puno lakše nego nekad. Zaposliti se i dati otkaz pa se opet zaposliti. Otići od kuće. Putovati. Dobiti studentsku razmenu. Saznati i naučiti. A oni koji to najbolje razumeju, koji imaju najotvorenije umove i koji guraju svet prema napred uglavnom su kreativci koji su proputovali i videli svašta, i lepo i ružno, pa se u praksi naučili koliko je život kratak, koliko je nekad siv, a nekad žut kako bi rekao Momčilo i koliko u njemu i u svetu ima ružnih stvari – koje te teraju da uživaš u lepima i u njima ne tražiš negativno.

I baš zato je budućnost turizma svetla. Jer sve više ljudi to “kapira”. Mladi ljudi to razumeju, oni putuju, resocijalizuju se i menjaju okolinu počev od “starijih”, vlastitih roditelja. Otvaraju se novi smeštajni kapaciteti, turizam cveta čak i u državama poput Srbije, Crne Gore ili štatijaznam, Šri Lanke. I to je sjajno. Svet je bolje mesto.

Ipak, neke stvari su, barem kod nas, još uvek iste. Masa ljudi još uvek dosta misli samo na profite i zarade, marže i ugovore. Ne uživaju dovoljno u životu, a koliko god nemao vremena u životu, uvek se za merak nađe. Možda izlaziš manje, ali izlaziš kvalitetnije. Piješ manje, ali kvalitetnije. Ljubiš manje, ali kvalitetnije. Putuješ manje, ali kvalitetnije. Pogotovo ako putuješ sa budžet agencijama koje postoje da bi svi, a ne samo oni, putovali jeftinije, kvalitetnije, romantičnije, opuštenije ili sa više avanturizma.

Budžet agencije su budućnost. Freelancing je budućnost. Nema zidova, nema granica. Samo elan i želja za novim, pozitivnim, drugačijim, slobodnijim… Mestima, vremenima, dušama.

Nemojte se bojati, jer budućnost sveta je i budućnost turizma. Pozitivna, energična, doduše užurbana, ali lepša, otvorenija i pristupačnija. I to vam piše osoba koja je bila u Parizu praktično u vreme Bataclana, u Eterbeku kod Brisela u vreme najvećih protesta poljoprivrednika i taksista u evropskoj istoriji, sa stanom na Metro stanici Šuman u evropskoj četvrti gde je kasnije bilo svačega, u Rusiji za vreme rata s Ukrajinom, u Azerbejdžanu i Armeniji u vreme pucanja u Nagorno Karabahu posle 22 godine mira, u muslimanskom Maroku, kao i multikulturalnom Berlinu ili katoličkim Međugorju i Čenstohovu, austrijskom internatu ili finskom bungalovu na Botničkom zalivu…

Nemojte se bojati. Samo živite, živite i živite. Putujte, putujte i putujte. Nema boljeg i lepšeg osećaja na svetu, pogotovo kad si mlad, a sve je lako kad si mlad. Sve je baš tako.